vi mi imamo puno važnih fajlova, npr. slike dece, razne kucane ili skenirane dokumente, proračune, projekte, podatke o klijentima i slično. Korisnici računara uglavnom ne znaju da mogu izgubiti sve podatke bilo kada u slučaju kvara hard diska, čak i ako je računar potpuno nov!
Podaci se u računaru najčešće nalaze na hard disku ili SSD disku, ali se takođe prebacuju na USB flash, dok su se radnije snimali na DVD diskove.
Hard diskovi su veoma kvarljivi uređaji, pa se kvarovi dešavaju i sami od sebe, odnosno bez ikakvog vidljivog razloga. Tehnologija hard diskova potiče iz 1980-ih godina od kada je znatno unapređena, ali je i dalje veoma nepouzdana. U hard disku se nalazi motor sa jednom ili više metalnih ploča prekrivenih magnetnim medijem, koje se okreću velikom brzinom. Iznad njih lebde magnetne glave, koje čitaju ili upisuju podatke. Ukoliko disk u toku rada padne ili računar pretrpi udarac ili se desi veća oscilacija napona, glave dodirnu površinu ploča i trenutno se unište, a često zagrebu i ploče, posle čega je nemoguće spasiti podatke. U čipovima i na samoj površini hard diska nalazi se veoma komplikovan softver i parametri za pristup podacima, odnosno firmver. Veoma često se dešava da firmver sam od sebe izgubi podatke o disku, bez ikakvih spoljnih uticaja od strane korisnika. Tehnologija je takva kakva je, a proizvođači ne žele da naprave pouzdanije diskove od ovih sada, jer im se ne bi isplatilo da disk radi 10-ak godina bez problema. Ovo uopšte nije teorija zavere, već prava zavera, što mogu potvrditi svi koji se profesionalno bave spasavanjem podataka. Mogli su npr. napraviti kopiju podataka na drugoj ploči ili napraviti kopiju firmvera u čipu ili slično.
SSD (solid state disk) je novija tehnologija koja nema pokretnih delova, već se svi podaci čuvaju u memorijskim čipovima. Ova tehnologija postoji celu deceniju, a kapacitet SSD se daje na kašičicu, kako bi se svaki put uzimao novac kupcima za istu stvar samo malo veću. Takođe nije teorija, već čista zavera. Još pre 5 godina je tehnički bilo moguće napraviti SSD od 1TB veličine standardnog diska od 3.5 inča, ali tada su se prodavali SSD od 32-64GB. Svejedno, ovi uređaji su višestruko brži i pouzdaniji od hard diskova, ali takođe imaju mane. Stalnim upisivanjem na fizički istu lokaciju ona se uništava, tako da posle nekog vremena ta lokacija postane neupotrebljiva. SSD ima znatno manji rok trajanja od hard diskova, a u slučaju kvara elektronike, veoma je teško spasiti podatke, a često i potpuno nemoguće.
USB flash memorije su prenosivi mediji za privremeno smeštanje podataka i nikako ih ne treba koristiti za čuvanje važnih podataka niti raditi direktno na njima. Često se USB fleševi polome ili jednostavno prestanu da rade, pa je najčešće nemoguće ili veoma teško spasiti podatke. Nikako ne preporučujemo direktan rad sa podacima na USB flešu, što mnogi ljudi rade, jer tako ne ostaje kopija na računaru u slučaju kvara fleša.
Memorijske kartice se masovno koriste u mobilnim telefonima, fotoaparatima ili tabletima. Često ljudi ostavljaju slike na karticama misleći da su one bezbedne, ali to je velika greška. Posebno mikro kartice su veoma kvarljive, a kad se pokvare, ne postoji način da se spase bilo šta sa njih. Zato memorijske kartice (SD, xD itd.) treba koristiti isključivo kao privremeni medij, sa kojeg ćete prvom prilikom napraviti backup na neki drugi medij.
DVD i CD diskovi su zastarela tehnologija, ali se i dalje koriste za čuvanje podataka. Od svih prethodnih medija, DVD diskovi su najpouzdaniji, pa se ozbiljne firme i dalje oslanjaju na njih za čuvanje podataka. Tu ne može lako doći do oštećenja, pa čak i ako se izgrebe disk, zapis je unutar plastike, pa ga je ipak moguće pročitati. Proizvođači navode da zapis može da traje i do 100 godina, mada se u praksi pokazalo da nekvalitetni diskovi iz 1990-ih godina (Princo) danas ne mogu da se pročitaju, kao i oni kvalitetniji (Verbatim) koji su zapisani velikom brzinom snimanja. Preporučuje se najmanja brzina upisivanja i kvalitetan DVD disk ako je potreban dugotrajan zapis.
Cloud server je novija opcija za čuvanje podataka online, odnosno na udaljenom serveru. Ljudi često misle da je to potpuno bezbedno mesto, ali nije ni to baš potpuno tačno. I Cloud server je grupa hard diskova ili drugih medija koji čuvaju podatke, ali i oni mogu da se pokvare, može se desiti da hakeri upadnu i izbrišu podatke, može se desiti požar, poplava i slično. Takođe, podaci koje šaljete na online su podložni pregledu od strane hosting kompanija, policije, ali i administratora ili hakera. Ako imate tajne poslovne ili privatne podatke, nikako ne preporučujemo čuvanje na Cloud serveru, pa makar to bio i Google disk. Eventualno, možete enkriptovati podatke i poslati na server. Prostor na serveru je uglavnom ograničen, pa ne može mnogo da stane na 5-10 GB koliko nude provajderi besplatno, mada je dovoljno za backup najvažnijih podataka.
Od svih pomenutih tehnologija, hard diskovi se i dalje najviše koriste za backup zbog niske cene i velikog kapaciteta. Pošto su veoma kvarljivi, potrebno je raditi arhiviranje podataka posle svake bitnije izmene ili bar jednom mesečno. Za neko trajno arhiviranje podataka koji se ne menjaju često, npr., privatne slike, najbolje je sačuvati ih na DVD disku. Imajte u vidu da će biti teško naći DVD uređaj za 5 godina, pa na vreme treba kopirati podatke na drugi medij. Ne zaboravite da čuvate podatke ne samo na 2 različita medija, već i na 2 različite lokacije, jer npr. u slučaju da računar ukradu lopovi, desi se požar ili poplava, džaba ste pravili backup.
Naša preporuka je da radite na hard disku ili SSD, pravite redovan backup na DVD ili drugom eksternom disku koji ćete zatim otkačiti i skloniti na sigurno, ili kopirati podatke na Cloud server ako nisu poslovna tajna. Fajlove možete prenositi sa računara na računar preko USB fleša, ali to neka bude samo medij za privremenu kopiju, nikako za trajni backup!
0 comments:
Post a Comment